Nedostajes mi. Da me zagrlis. Da osetim tvoj dodir. Da me poljubis. Da mi se nasmejes. Da samo budes pored mene. Nemam sa kime da setam parkovima koje si najvise volela. Volela je zimu, stare drvene klupe u parkovima, bele labudove i ... njega... Imala je sve u zivotu, sve ono sto se novcem kupuje, ali mir nije nalazila, imala je sve, a nista nije imala... Nije tezila ka bogatstvu, draze su joj bile one sitnice koje se ne placaju novsem, vreme provedeno sa dragim ljudima, osmeh nase cerkice, zagrljaj drage prijateljice, lepa rec, setnja, i lubav onog kojeg je u srcu cuvala... A ja u svom srcu nosim svaku tvoju neznost i dodir. Nedostajes mi previse. Suzdrzavam suze, i kazem "kako cu bez tebe". Uvek cu se secati tvojih reci kada si mi govorila: Svi odlaze, sve se menja, sve bi, i sve prodje. Kakav cudesan koncept ovog zivota. |
